INTERVJU – MILAN VIDOSAVLJEVIĆ, trener Art basketa

Milan Vidosavljević započeo je petu sezonu u Art basketu.

Svaka od njih specifična, svaka sa određenim rezultatima koji čine istoriju ovog mladog beogradskog kluba bogatijom. Iako po godinama mlad stručnjak, Vidosavljević već sada važi za iskusnog stručnjaka, kome će u biografiji pisati i da je imao tu čast da postane selektor juniorske reprezentacije Srbije.

Produžili ste ugovor sa klubom u kome ste od 2017. godine. Na šta ste najviše ponosno u dosadašnjem radu u klubu?

-Tako je, u klubu sam od 2017. godine, ovo mi je peta sezona ovde i svaka je bila posebna na svoj način. Veoma sam ponosan na to što smo uspeli da od jednog, da tako kažem malog kluba, napravimo za kratko vreme jedan veliki i stabilan tim. Kada sam došao u klub, nismo imali seniorke, nismo imali ni reprezentativke u mlađim kategorijama – sada je taj broj čak i dvocifren, biću slobodan i reći – više nego bilo koji drugi klub, i to me stvarno čini veoma ponosnim. Sigurno će mi u sećanju ostati Kup Milana Cige Vasojevića, koji je kako moj tako i klupski prvi seniorski trofej u istoriji.

Pred početak poslednje dve sezone pažljivo ste i ciljano birali nove igračice. Koja misao vas je vodila u selektiranju ekipe?

-Ne samo u poslednje dve sezone, od samog starta veoma vodimo računa o tome. Naša ideja nije da gomilamo igrače, da tako kažem, a da onda većina njih ne dođe do izražaja ili ne dobije šansu. Ideja kluba je da pažljivo biramo mlade igrače i da onda radimo na njihovom razvoju i daljem usavršavanju, svesni da možda rezultat neće doći odmah, ali krajnji cilj je izvesti što više mladih igrača na profesionalni put, što je za mene kao trenera mnogo više od jednog trofeja.

Da li je sadašnja deoba drugog mesta, nešto na šta ste računali posle osam odigranih kola?

-Ne bavimo se mnogo računicama, mnogo mi je važnije kako izgledamo na terenu. Imali smo izuzetno težak raspored na startu – ni jednu utakmicu još nismo odigrali u kompletnom sastavu, sve su to stvari koje utiču. Tako da, moglo je biti malo bolje, ali isto tako i lošije – za sada je dobro ovako sve. 🙂

Igrali ste protiv većine ekipa iz gornjeg dela tabele. Na osnovu tog iskustva, kako gledate na vaše šanse da se nađete u plej-ofu?

-Liga je dosta izjednačenija ove sezone nego prošle. Crvena zvezda je apsolutni favorit, sve ostale ekipe su veoma nezgodne i nigde ne možete računati na dva boda, a da ih pre toga na terenu ne zaslužite. Nama je najvažnije da pokušamo da imamo kontinuitet u igri i da napredujemo svakim treningom i utakmicom. Ako bude tako, ne sumnjam da će i plej-of doći.

Da li neka od igračica zaslužuje pohvalu s Vaše strane za dosadašnji rad i rezultat?

-Što se rada tiče, tu imam samo reči hvale za sve igračice. Sve su redovne na treninzima, naporno se radi, trude se maksimalno u skladu sa svojim mogućnostima. Ima tu i dosta grešaka naravno, nekih nedostataka, ali to je normalno sa ovako mladim timom. Najvažnija je radna etika koju one poseduju, tako da verujem da je plod svega toga ovaj trenutni rezultat koji imamo.

Radite sa, u proseku veoma mladim timom. Koje su specifičnosti takvog rada i imate li neki poseban savet za mlade igračice koje trenirate?

-Tako je, izuzev Sneže Čolić koja je naš najiskusniji igrač i moja produžena ruka na terenu, ostatak ekipe je veoma mlad. U komunikaciji sa igračima treba biti otvoren i jasan. To možda nekada njima i nije prijatno, ali je sigurno na kraju veoma korisno – naravno ako shvate poentu. Verujem da je najvažnije da igrač razume zašto se određena kretnja ili akcija uvežbavaju. Ako njima to nije jasno i ako posle ne vide korist od toga na utakmici, onda vežba gubi smisao. Ja uvek naglasim koji je smisao određene kretnje, vrste odbrane… To je osnova na kojoj se posle gradi. Ono što je sigurno, sa igračima se ništa ne podrazumeva. 🙂

Najefikasnija ste ekipa u ligi i među tri sa najboljom odbranom. Da li ste zadovoljni ovim segmentima igre?

-Pa, sa ovim prvim jesam, sa ovim drugim i ne baš (hahahaa). Imamo stvarno dosta prostora za napredak, trudimo se da našu igru unapredimo u oba pravca i moramo biti strpljivi i istrajni u tome.

Mlade igrače, pored košarkaških, potrebno je učiti i životnim lekcijama. Šta je najteže naučiti mladog igrača u ovom smislu?

-Moraju biti malo više samokritični, ne moraju biti bolji od drugih, već bi trebali biti najbolja verzija sebe. Svaki dan treba posmatrati kao neku novu utakmicu u kojoj imamo priliku da pobedimo jučerašnju verziju sebe i da unapredimo sadašnju. Da ne prestajemo da se trudimo i kada postignemo neke nemoguće rezultate, već da nam to bude motivacija za neke nove ciljeve – da idemo preko granica koje smo stvorili u glavi. Jer, život nije torta sa šlagom.

Minulog leta si dobio poverenje da postaneš selektor juniorske reprezentacije. Kako iz današnje perspektive gledaš na tu epizodu u karijeri koja je završena prvim mestom?

-Svakako da je ovo leto donelo neko novo iskustvo za mene. Sam rad u reprezentaciji donosi neke nove izazove, gde za neko kraće vreme treba spremiti ekipu da izgleda što bolje na tom takmičenju. Naravno da sam veoma srećan osvajanjem ovog FIBA U18 Čelendžera. Činjenica da smo turnir završili bez poraza, je samo nagrada koju su devojke zaslužile za trud i posvećenost koju su imale tokom ovog perioda, kao i odličnu atmosferu koja je bila u našem TIMU! Uvek se radujem reprezentativnim izazovima i jedva čekam sledeća okupljanja.