INTERVJU – NADIJA SMAILBEGOVIĆ, košarkašica Vašaša

Nadija Smailbegović, mlada reprezentativka Srbije, praktično se sa 15 godina otisnula u inostranstvo. Od 2016. godine je članica Vašaš akademije, a u poslednje dve standardna prvotimka tima koji trenira Miloš Pavlović.

Sa Nadijom smo razgovarali o njenoj karijeri i životu u Mađarskoj.

Kakav je osećaj igrati u Mađarskoj, jednoj od jačih liga u Evropi?
-Zaista je poseban osećaj igrati u jednoj ovakvoj ligi, sa velikim brojem jakih i kvalitetnih utakmica. Svaka utakmica predstavlja poseban izazov, pogotovo za mene kao mladog igrača.

Šta za tebe predstavljaju utakmice protiv Evroligaških timova poput Šoprona ili Seksarda?
-Uvek nađem poseban motiv kada igram utakmice protiv ekipa poput Šoprona i Seksarda jer one nose posebnu težinu. Velika je čast igrati protiv igrača koje su među najboljim evropskim, a i svetskim košarkašicama.

Veoma mlada si otišla u inostranstvo, praktično sa 15 godina. Šta bi izvukla kao najveću prednost takvog puta u karijeri?
-Velika je stvar otići mlad u inostranstvo. Veoma sam zahvalna na prilici koja mi je ukazana, da tako mlada postanem deo ove priče. Najveća prednost je definitivno iskustvo, kako košarkaško tako i životno.

Vašaš je poznat po radu sa mladim igračicama. Šta bi posebno izdvojila da si naučila u Akademiji?
-Svakako da je Vašaš jedna od poznatijih Akademija u Mađarskoj. Posebno izdvajam njihovu veliku posvećenost u radu sa mladim igračima i trude se da od što većeg broja dece naprave igrače koji sutra mogu zaigrati u ozbiljnim klubovima.

Kako bi opisala saradnju sa Milošem Pavlovićem? Koliko ti olakšava razvoj to što u klubu ima dosta naših trenera, poput Nenada Markovića, Dragoljuba Krivačevića?
-Rad sa trenerom Milošem mi dosta olakšava napredak. Upoznat je sa mojim košarkaškim kvalitetima, kao i stvarima na kojim trebam da radim. Zajedno smo prošli kroz jedan reprezentativni ciklus i već drugu sezonu imam priliku da učim od njega. Od ove sezone nam se pridružio i trener Nenad Marković, s kojim sam takođe imala prilike da sarađujem. Naravno da je to jedan veliki plus u mom daljem razvoju jer kao mladom igraču mi je dosta značajno imati nekog našeg s kim mogu da sarađujem. Ovom prilikom želim da se zahvalim i treneru Dragoljubu Krivačeviću koji od mog dolaska u Mađarsku prati moj razvoj. On je ujedno i koordinator svih selekcija u Akademiji.

Šta si u Mađarskoj naučila novo o životu?
-Svaki odlazak predstavlja neko novo životno poglavlje. U Mađarskoj sam naučila da živim drugačijim načinom života, pre svega da se sa svim nosim zrelije i ozbiljnije. To mi je omogućilo da postanem samostalna.

Kakva je Budimpešta za život?
-Budimpešta važi za jedan od najlepših gradova u Evropi. Turistički je veoma posećena. Ima puno lepih i zanimljivih mesta koje posećujem u slobodno vreme. Ljudi su jako ljubazni i kulturni. Sve ovo me čini da se osećam kao kod kuće.

Kakav je status ženske košarke u Mađarskoj i koliko mediji posvećuju pažnju?
-Ženska košarka u Mađarskoj je na visokom nivou, i puno pridaje pažnji. Na utakmice dolazi veliki broj gledalaca, ljudi zaista vole košarku i mediji su dosta zastupljeni.