Intervju – Nevena Dimitrijević, košarkašica Sent Frensis Bruklina

Novajlija godine u svojoj Severnoistočnoj konferenciji (NEC), članica druge petorke NEC, MVP svoje ekipe, najbolji asistent NEC i deveti najbolji asistent u NCAA, kao i brojna individualna priznanja stoje iza dvogodišnje karijere Nevene Dimitrijević u Sent Frensis Bruklinu.

Mlada 21-godišnja Kragujevčanka uskoro će zaploviti u treću sezonu u SAD.

Iza sebe imaš dve sjajne sezone u Sent Frensis Bruklinu. Prva si igračica u istoriji Univerziteta koja je proglašena za novajliju godine u NEC konferenciji, članica su najbolje druge petorke, dobila si brojna pojedinačna priznanja… Na čemu temeljiš svoje sjajne igre?

-Rad, upornost i posvećenost. Veliki sam perfekcionista i nikada se ne zadovoljavam rezultatima, jer verujem da uvek može bolje i da uvek ima mesta za napredak. Mislim da mi moja ogromna motivacija da budem bolja iz dana u dan donosi dobre rezultate.

Bila si najbolji asistent Konferencije, a u celoj NCAA ligi si bila deveti asistent. Da li to smatraš svojim najjačim oružjem?

-Za poziciju na kojoj igram, vrlo je bitno biti lider i znati gde se ko nalazi na terenu. Mislim da imam dobar pregled igre i da je to definitivno moje najjače oružje. Moje saigračice se čak često šale na tu temu, jer znaju da će u većini slučaja loptu dobiti ona u koju ne gledam i uvek su spremne.

Kakva su očekivanja od predstojeće sezone?

-Mislim da imamo vrlo talentovanu i iskusnu ekipu ove godine. Većini od nas je ovo već treća godina kako igramo zajedno, tako da već dobro poznajemo ovaj stil igre i ono što se traži od nas. Svi težimo ka jednom cilju, a to je osvajanje šampionata konferencije i plasman na NCAA turnir. Ukoliko nastavimo da radimo jako i napredujemo kao tim iz dana u dan, verujem da smo na pravom putu.

Da li si uspela da se prilagodiš životu u Americi?

-Život u Americi, pogotovo u Njujorku, je previše užurban i treba puno strpljenja i upornosti. U početku mi je bilo preteško da se naviknem na tako veliki grad i ogromne gužve. Bruklin je s druge strane mnogo mirniji deo i posle tri godine života u njemu, mogu slobodno da kažem da ima posebno mesto u mom srcu. Ono što čini život u Americi mnogo lakšim su ljudi koji su mi postali kao druga porodica. Zauvek sam zahvalna za podršku koju mi pružaju iz dana u dan.

S obzirom da si u Bruklinu, da li si imala vremena da bolje upoznaš Njujork?

-Pored fakulteta i treninga, imam baš malo slobodnog vremena. Ali se trudim da svaki slobodan dan iskoristim, kako bih bolje upoznala Njujork. Uglavnom biram neka mirnija mesta kao što su Bryant Park ili moj omiljeni Dumbo, Brooklyn.

Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?

-Najviše mi nedostaje moj krug ljudi, moja porodica i prijatelji. Teško je održavati kontakt sa svima, zbog obaveza i vremenske razlike. Ali bez obzira na sve, znam da su uvek uz mene i da me podržavaju u svakoj mojoj odluci. I naravno da mi nedostaje srpska hrana, pogotovo mamina sarma.

Da li je košarka tvoj izbor i po završetku studiranja u Americi?

-To je definitivno jedna od mojih najvećih želja, od kada sam prvi put počinjala da se bavim košarkom. Volela bih da počnem da igram profesionalno, dokle god me košarka ispunjava i dokle god to moje telo bude dozvoljavalo. Trenutno ne razmišljam puno o tome, trudim se da što više vodim računa o svom telu i fokusirana sam na predstojeću sezonu.

Uporedo studiraš Biznis i Menadžment. Kako napreduju studije?

-Jedan od razloga zbog kog sam odlučila da dođem u Ameriku je što su fakultet i sport dobro usklađeni jedno sa drugim. Trenutno sam na trećoj godini studija, ali sam baš zbog dobre organizacije uspela da položim veliki broj ispita pre roka. Tako da ako sve bude islo kao po planu, trebalo bi da diplomiram na proleće 2022.