Intervju – Nevena Jovanović

Stranica istorije ekipe Basket Lenda iz Francuske je ispisana. Deo istorije je i naša reprezentativka, Nevena Jovanović, koja je zajedno sa svojom ekipom postala šampion Francuske po prvi put.

Nakon osvajanja trofeja sa novim šampionom Francuske, Neca je izdvojila vreme dok se ne priključi devojkama na pripremama reprezentacije da podeli sa nama prve utiske nakon osvajanja trofeja.

Da li su se slegli utisci posle osvojene titule šampiona?

„Još uvek nisu, i sigurna sam da nećemo još dugo biti svesne šta smo uradile. Ogroman uspeh za klub.“

Francuski mediji su puni hvalospeva na tvoj račun, pogotovo zbog odluke da se vratiš u tim posle povrede, a u trenutku kada se povredila i Selin Dumer. Kako je izgledao taj povratak?

„Moja želja da se vratim je bila ogromna, i hvala Bogu ispunila se. Povratak prelep, niko nije znao osim devojaka, pa je bilo veliko iznenađenje posebno za navijače.“

Nisu vam davane velike šanse pre F4. Šta je, po tebi, bila prednost tima na završnom turniru?

„Ja bih rekla da je neka naša prednost timska igra. Možda na papiru nismo bili toliko jaki, ali smo znali da ako uspemo da pokažemo ono što nas krasi, da protiv svakog imamo šanse.“

Brojiš li koliko si medalja i trofeja osvojila?

„Ne brojim, samo se svakom iznova radujem.“

Šta ćeš posebno pamtiti iz ove sezone?

„S obzirom da sam imala probleme ove sezone, ovo je posebna medalja. Definitivno povratak ću najviše pamtiti. Pre 3 nedelje sam bila kod kuće ne znajući kada ću ponovo na teren, a od juče sam šampion Francuske. Zvuči malo neverovatno.“

Naredni korak je Šopron. Šta je presudilo da odabereš ovaj klub za nastavak karijere?

„Ima svega po malo. Evroliga, tradicija i stabilnost kluba koji je zadnjih par godina u vrhu evropske a ne samo Mađarske košarke.“

Praktično, nema vremena za slavlje i odmor, sa reprezentacijom te očekuju dva velika takmičenja. Kakva su ti očekivanja?

„Nema, već sutra se priključujem devojkama na Zlatiboru. Sezona i godina je bila čudna, želim samo da sve devojke budu zdrave fizički i psihički, a ako tako bude, verujem u naš rad…“