Intervju – Slađan Ivić

Posle nekoliko godina odsustva Slađan Ivić se vratio u žensku košarku, i to u svoje prirodno okruženje - u Partizan.

Crno-bele je preuzeo u teškom trenutku, posle pet vezanih poraza, i na kraju završio na šestoj poziciji i u prvenstvu Srbije i u regionalnoj ligi. Po završetku sezone u Srbiji, u dogovoru sa klubom, preuzeo je Krivu Palanku, sa kojom je ostvario istorijski ispeh i odveo je u Super ligu prvenstva Severne Makedonije.

Vratio si se u žensku košarku i Partizan posle nekoliko godina. Šta je presudilo da doneseš tu odluku?

„Vratio sam se u žensku košarku posle nekoliko epizoda u muškoj košarci zahvaljujući pozivu KŽK Partizan 1953. Iako sam, što se tiče ženske košarke, neke pozive odbijao, ovaj sam prihvatio jer iz svog voljenog kluba kao da nisam „ni odlazio“. A taj poziv se ne odbija… Lako smo se dogovorili, sa zajedničkim ciljem da se mojim dolaskom klub rezultatski stabilizuje, jer je posle pet vezanih poraza u domaćoj ligi bio u donjem delu tabele, pa je pretila i borba za opstanak. Zajedno smo svi u klubu, na čelu sa igračicama, došsli do tog cilja, sredine tabele.

U Partizanu si zatekao ljude sa kojima si ranije sarađivao, a bilo je i novih lica. Da li ti je trebalo puno da se prilagodiš novim okolnostima?

„Da, tu su bili ljudi sa kojima sam dugi niz godina ranije sarađivao. Proveo sam u klubu 18 godina. Tu su generalni sekretar Srbobran Filipović, tehnički sekretar Zoran Vasić, doktor ekipe Strahinja Starčević, kondicioni trener Nikola Maljković. Nova lica koje sam zatekao su drugi kondicioni trener Milan Đurašinović, fizioterapeut Mirko Aleksić, osveženje kluba sa funkcijom portparola Anđelija Milovanović. Posebno bih istakao zadovoljstvo da sam zatekao Bojanu Janković na funkciji sportskog direktora kluba. To je bila karika koja je ranijih godina nedostajala. Njeno izuzetno angažovanje doprinelo je odličnoj saradnji, a samim tim i da dođemo do rezultata zbog kojeg sam i angažovan. Treneri mlađih kategorija, škola košarke i pionirska selekcija je pod nadzorom trenera Mine Šopalović, a za kadetski i juniorski tim je zadužen Ivan Kića Vasiljević. Predsednik kluba Radovan Draškić je čovek koji je dugi niz godina unazad na čelu kluba, ali po prvi put sada sarađujemo. Sve u svemu, obostrana saradnja sa gore navedenim ljudima je bila izuzetna i veoma mi je drago što smo uspeli u našem zajedničkom cilju!“

Koliko je treneru, ma koliko bio iskusan, teško da ostvari zacrtane rezultate sa timom koji nije selektirao?

„Preuzeo sam ti koji nisam selektirao, a koji je bio veliki pokazatelj da je klub na početku sezone imao zacrtan cilj plasman među četiri ekipe u domaćoj ligi, F4 WABA lige i plasman na završni turnir kupa. Možda bi i uspeli u gore navedenoj nameri, ali odlazak nekoliko igračica ispostavio se kao nepremostiva prepreka, pa nismo mogli više. Promena trenera je ipak donela boljitak, međutim, iskreno, uzevši u obzir sve prateće okolnosti, ovo je uspeh.“

Da li navijači Partizana mogu biti zadovoljni ostvarenim rezultatima?

„Generalno, ne. Ali, sa gore navedenim objektivnim okolnostima, svi moramo biti zadovolji ovom sezonom. Oslabljeni smo bili za neke bolje partije u domaćoj i WABA ligi.. Međutim, kada se uzme u obzir i situacija sa pandemijom korone, moramo biti realni i reći da je ovo realnost.“

Da li su planovi za narednu sezonu vezani za Partizan?

„Da, moj četvrti povratak u Partizan pratila je namera da započnemo dugogodišnju saradnju. Nadam se da ćemo, na obostrano zadovoljstvo, istrajati u toj saradnji i da ćemo u skorijoj budućnosti doneti i trofeje koje sigurno svi očekujemo. Verujemo da će se ambicije poklopiti sa svim pratećim okolnostima, možda već i u narednoj sezoni.“

Po završetku sezone u Srbiji otišao si u Severnu Makedoniju. Kakve su ambicije kluba iz Krive Palanke i kakve uslove za rad imaju?

„Dobio sam poziv selektora ženske reprezentacije Severne Makedonije i trenera ženskog tima iz Struge, dugogodišnjeg prijatelja Vladimira Đorovića, da klub iz Krive Palanke želi da me angažuje. Prihvatio sam sa ciljem da pokušamo da uđemo u Super ligu! Pošto je sa Partizanom praktično sezona bila završena klub mi je izašao u susret da odem na ovaj kraći period od dva i po meseca. ŽKK Kriva Palanka je iz istoimenog grada, opštinski je klub, bitiše petnaestak godina. Pre svega su jako uspešni u radu sa mlađim kategorijama. Na čelu kluba je predsednik i trener Vedran Beleskovski, koji sa svojim saradnicima u klubu vredno radi, a rezultati svih ovih godina se vide, kako u mlađim kategorijama, tako i u seniorskom sastavu, gde smo zajedno napravili najveći uspeh, plasman u Super ligu! U mlađim kategorijama su učesnici WABA lige U17 gde pokazuju odlične rezultate. Nekoliko igračica pokazuje vrednost pažnje, a napomenuo bih da u svim kategorijama imaju petnaest reprezentativki. Učestvuju u svim takmičenjima mlađih kategorija, iamju sve selekcije kluba, pa je zaključak jasan. Sigurno je da svi uspesi, kao što je i ovaj u seniorskom takmičenju i plasman u Super ligu sa igračicama od 15-16 godina, ne bi bili ovakvi da nema generalnog sekretara Irena Beleskovske, koja ima i funkciju instruktora za razvoj sporta, a koja svojom energijom i angažovanjem drži stabilnost kluba. Napominjem da je njeno angažovanje i znanje takvo, da sa svojim iskustvom koje imam, mogu slobodno da kažem da je ona žena koja po svom obrazovanju i energiji slobodno može da radi i u velikim klubovima, kako ženskim tako i u muškim! Pošto takmičenje traje klubovi iz Super lige se pojačavaju, a klub iz Krive Palanke je isto tako angažovao starije i iskusne igračice iz Srbije, Milenu Marjanovic, koja je igrala u Francuskoj, i Mariju Petrović igračicu Radničkog iz Kragujevca. Moj izbor ove dve igračice je pun pogodak, jer osim odličnih igračkih kvaliteta poseduju zavidne ljudske kvalitete, što je i neophodno za ovu malu sredinu, kao i za ovaj mladi i neiskuni tim. Sam plasman za završnicu takmičenja je ogroman uspeh,i samo učešće je pun pogodak za deset kvalitetnih utakmica, a krajnji plasman po rezultatu za ovaj tim i nije bitan, jer smo i najmlađi tim, najneiskusniji. Ali, daćemo sve od sebe da u svakoj utakmici pokažemo koliko možemo, bez obzira na krajnji rezultat. Na kraju treba spomenuti i ljude bez koje ovaj klub ne bi bio ovo što jeste, trenere Miroslava Ivanovskog, Viktora Petrovskog, Emanuela Gruevskog, koji obavlja i funkciju tehničkog rukovodioca. O zdravlju tima brine doktorka tima Elena Ivanovski! Po ovome što sam zatekao i ovo što vidim, ne bi bilo iznenađenje da ŽKK Kriva Palanka u skorijoj budućnosti bude tim o kome će se pričati, a o Krivoj Palanci kao gradu gostoprimstva!“